Analiza uskog grla (Bottleneck Analysis)

Bottleneck Analysis – Analiza uskog grla je dosta jasno opisana sa svojim nazivom. Suština ove analize jeste analiziranje procesa proizvodnje, distribucije… i identifikovanje koji korak u posmatranom procesu predstavlja usko grlo – limitirajući faktor procesa.

Najčešća situacija u praksi je da se zatekne proces koji funkcioniše, daje neke rezultate, sa manje ili više traćenja. Isto tako, ako se proces proizvodnje, pripreme robe, administrativni proces… sastoji iz više koraka, a neretko se obavlja i na više radnih mesta, može se uočiti da neki korak ili neko radno mesto konstantno dovodi u situaciju ostale korake ili ostala radna mesta da “nešto čekaju”. Praktično, taj korak ili to radno mesto ima najmanji limit od svih zavisnih koraka, pa samim time, proces je brz onoliko koliko taj korak u procesu koji je najsporiji, sa najmanjim kapacitetom, može da postigne.

Tako je i suština ove analize da se identifikuju oni koraci i ona radna mesta u posmatranom procesu koja imaju najmanji limit i da se pronađe rešenje kako da se to što je identifikovano ubrza, optimizuje, da mu se poveća kapacitet.

Ako za primer uzmemo proces proizvodnje piva, koji se uprošteno sastoji iz sledećih koraka:

  1. kuvanje piva – traje 8 radnih sati
  2. fermentacija piva – traje 10 dana
  3. odležavanje piva – traje 15 dana

Kada analiziramo proces proizvodnje piva na ovakav način možemo da zaključimo da bi mogli svakog radnog dana da kuvamo pivo, pošto nam je za taj korak potrebno 8 radnih sati. Fermentacija piva odvija se u sudovima koji se zovu fermentori, a odležavanje piva odvija se u sudovima za odležavanje ili u ambalaži. Ako bismo kuvali svaki dan pivo, bilo bi nam potrebno barem 11 fermentora, kako bi uvek imali jedan prazan i spreman za novo pivo. Ukoliko nam je broj fermentora manji od 11, onda nam je korak fermentacije usko grlo u procesu proizvodnje piva.

Recimo da smo rešili problem uskog grla fermentacije piva nabavkom dovoljnog broja fermentora. Sledeće što bi nam ukazala analiza uskog grla jeste da ukoliko nemamo dovoljno ambalaže, imamo novo usko grlo. Dobro pretpostavljate da kupovinom veće količine ambalaže rešavamo problem novog uskog grla.

Sa povećanjem broja fermentora i količinom ambalaže za odležavanje piva, javlja se potreba za znatno većim radnim prostorom, što će u analizi uskog grla biti sledeće “usko grlo”.

Ako rešimo i prostor, pretpostavimo kao rešenje uvećanje prostora koji koristimo za svoju proizvodnju, doći ćemo u situaciju da analizom uskog grla ustanovimo da nam je kapacitet opreme u kojoj kuvamo pivo novo usko grlo, jer ako imamo dovoljno kupaca, dovoljan broj fermentora, dovoljno ambalaže i radnog prostora, a i dalje ne uspevamo da zadovoljimo potrebe kupaca, svakako da kapacitet opreme za kuvanje piva predstavlja novo usko grlo.

Ono što je karakteristično za analizu uskog grla jeste i da se identifikovanjem uskih grla u procesu isto tako identifikuju i oni koraci u posmatranom procesu koji kada bi u posmatranom momentu bili unapređeni, to unapređenje ne bi dovelo do unapređenja procesa, jer je usko grlo ostalo nepromenjeno. Iz ovoga, izvodimo zaključak da zaključci analize uskog grla zapravo dolazimo do “spiska zadataka” čime treba da se bavimo kako bismo unapređivali svoj posmatrani proces, dok ostale korake nije ekonomično i opravdano unapređivati u tom momentu.

Ovu analizu je najbolje sprovesti slikovito i pomoću mapiranja procesa i slikovitim prikazom hronološkog redosleda koraka. Kada tim koracima pridodamo njihovo, recimo, vremensko trajanje i uslove koji su potrebni za kretanje kroz proces, lakše se identifikuju “uska grla”. Ponekad je izuzetno lako uočiti uska grla, naravno kod jednostavnijih procesa, dok je kod obimnijih i komplikovanijih procesa, “uska grla” teže pronaći.

Na slici je slikovito prikazana ideja analize uskog grla. U samoj boci imamo značajnu količinu tečnosti, i protok te tečnosti je ograničen grlićem flaše, čime je i brzina procesa istakanja tečnosti iz flaše ograničeno tom dimenzijom otvora.

LITERATURA: